NEMOGUĆE PREDVIDJETI VRIJEME Naučnici znaju gdje će se desiti veliki zemljotresi

Snažan zemljotres od 6,8 Rihtera pogodio je Maroko kasno u petak uveče, a sa preko 3.000 mrtvih i povrijeđenih ovo je najveća katastrofa ove prirode u poslednjih sto godina. Iako su tako snažni potresi rijetki u Sjevernoj Africi – što znači da je malo objekata napravljeno da ih izdrži a stanovnici nemaju iskustva u reagovanju – oni i dalje mogu da budu smrtonosni u regionima koji su im podložni.

Predviđanje zemljotresa osjetljivo je pitanje za naučnike, delimično što je dugo predmet poigravanja prevaranata i pseudostručnjaka koji tvrde da mogu da ih predvide. Iako su naučnici drastično poboljšali svoje razumijevanje o tome gde će se potresi vjerovatno dogoditi – koristeći se istorijskim podacima i geološkim merenjima – predviđanje kada će se oni dogoditi je i dalje manjkavo, piše “Voks”, prenosi Blic.rs

– Gomila seizmologa je radila na tom problemu decenijama. Mi ne predviđamo zemljotrese u kratkom roku. To zahjeva od nas da znamo sve vrste informacija koje nemamo – rekao je profesor geofizike Univerziteta Greg Beroza.

Teško je odgonetnuti gde će se dogoditi zemljotres jer se sile koje ih uzrokuju odvijaju sporo na ogromnom području, ali se brzo raspršuju u uskom regionu. Ono što je neverovatno je da sile koje su se stvarale na kontinentima milionima godina mogu da sravne gradove za nekoliko minuta.

Predviđanje potresa zahtevalo bi merenja visoke rezolucije duboko pod zemljom tokom više decenija – ako ne i duže – zajedno sa sofisticiranim simulacijama, a čak i tada je malo verovatno da će donijeti ljudima prednost od sat vremena.

Mnoge zemlje sada uspostavljaju sisteme upozorenja i kupe nekoliko dragocenih minuta da se ljudi sklone. A nakon velikog potresa, tu su i oni naknadni koji se često dešavaju u pogođenom području.

– Ako smo samo imali jedan veliki, znamo da će uskoro biti i manjih – rekla je Marin Denol, istraživač zemljotresa sa Harvarda.

Kad se radi o predviđanju, istraživači razumljivo žele da budu sigurni da ne istrčavaju pred rudu a da se upozorenja ne ispune, posebno kad su na ulogu hiljade života i potencijalno velika šteta. Ali čak i uz ovakav oprez trpe neke posljedice.

Tako je 2012. šestoro italijanskih naučnika osuđeno na šest godina zatvora jer su rekli da su rizici od velikog zemljotresa u gradu L’Akvila bili mali, nakon što je mala grupa potresa pogodila region 2009. Šest dana nakon njihovog sastanka radi procene rizika 31. marta 2009. u velikom potresu u L’Akvili stradalo je više od 300 ljudi. Presuda je kasnije poništena i postala primjer kako naučnici prenose nesigurnost i rizike javnosti, navodi “Voks”.

Oko 90 odsto svih zemljotresa u svetu dešava se u Vatrenom prstenu, regionu oko Pacifičkog okeana koji prolazi kroz mjesta poput Filipina, Japana, Aljaske, Kalifornije, Meksika i Čile. Takođe je dom tri četvrtine svih aktivnih vulkana.

Region je dobro svjestan svoje podložnosti zemljotresima. Japan agresivno ažurira svoje građevinske propise kako bi izdržao potrese. Meksiko je takođe podigao standarde za novu gradnju, dok je Iran prošao kroz svojih nekoliko verzija građevinske otpornosti, a Aljaska je godinama razvijala strategije za ublažavanje štete od zemljotresa i planove reagovanja.

Dok se ti propisi ne primjenjuju uvek a nova pravila važe samo za nove zgrade, najveći rizik leži na zemljama koje nemaju veliki zemljotres u živom sećanju i stoga se nisu pripremile za njih ili nemaju resurse da to urade. Nedostatak jedinstvenog građevinskog propisa doveo je do preko 150.000 smrti na Haitiju u potresu jačine 7,0 Rihtera 2010.

Magazin “Njujorker” dobio je 2015. Pulicerovu nagradu za izveštaj o “najvećoj prirodnoj katastrofi u istoriji Sjeverne Amerike”, potencijalnom ogromnom zemljotresu koji će pogoditi severozapad Pacifika i sedam miliona ljudi u regionu koji pokriva više od 220.000 kvadratnih kilometara.

A taj veliki potres o kojem se toliko sluša je stvaran, navodi “Voks”.

Potencijalni zemljotres mogao bi da dosegne magnitudu između 8,7 i 9,2, što je veće od najvećeg očekivanog zemljotresa iz raseda San Andreas za koji naučnici očekuju najviše 8,2 Rihtera. I Japan, Novi Zeland i drugi dijelovi Vatrenog prstena Pacifika u redu su za velike zemljotrese. Mi ne znamo kada će nas ovi potresi pogoditi ali imamo grubu procenu prosečnog vremena između njih koja se menja od regiona do regiona.

– U našim krugovima pričamo o tom scenariju (na severozapadu Pacifika) već decenijama. Ne bih rekao da kasnimo, ali može da se dogodi u bilo kom trenutku – rekao je Beroza.

Naučnici generalno nisu izmjerili nikakav efekat klimatskih promena na potrese – ali ne isključuju tu mogućnost.

Kako se prosječne temperature dižu, masivni ledeni pokrivači se tope i prebacuju milijarde tona vode sa izloženog kopna u okean, omogućavajući kopnenim masama da se rekonfigurišu. To globalno rebalansiranje moglo bi da ima seizmičke posledice ali signali se još nisu pojavili.

– Ono što bi moglo da se desi je da se otopi dovoljno leda koje bi moglo da rastereti (zemljinu) koru – rekao je Baroza, dodajući da nema dokaza za ovo, prenosi Blic.rs.

Drugi naučnici, poput Denol, smatraju da ako ima ikakvog uticaja klimatskih promena na zemljotrese oni će biti veoma mali.