Psihijatri objasnili zašto su ljudi tromi i nervozni tokom ljeta

Prognoza kaže da će narednih dana temperatura da ide i do 40 stepeni, da stižu tropske noći i biće sparno.

Iako se najviše upozorenja izdaje za visoke dnevne temperature, kada je u pitanju zdravlje, noćne temperature mogu biti jednako važne.

Ljudski organizam nema vremena da se oporavi ako temperature ostanu visoke preko noći, što stvara produženi stres na tijelo.

Kardiovaskularni problemi postaju češći tokom toplotnih talasa sa tropskim noćima. Naše tijelo se hladi znojenjem, a to znači da ono dehidrira, što zauzvrat čini krv gušćom.

To izaziva različite vrste problema sa srcem i povećava rizik od moždanog udara.

Respiratorne probleme takođe pogoršava vrućina, a dodatno i zagađenje vazduha koje često raste sa toplijim vremenom. To znači da su oni sa hroničnim zdravstvenim stanjima, stariji ljudi i djeca u najvećem riziku tokom toplotnih talasa.

Postajemo nervozni, agresivni i pospani

Kako piše Blic, psihijatri objašnjavaju da ljeto kod mnogih izaziva burne emocije i nervozu, što se objašnjava time što vrućina podstiče agresiju, postajemo pospaniji, umorniji i teže se koncentrišemo.

Prema rečima psihijatra dr Milana Milića, vrućine koje dugo traju kod ljudi izazivaju osjećaj obamrlosti i tromosti.

– Toplota proširuje krvne sudove, obara pritisak, zbog čega većina građana osjeća veću tromost. Kod zdravih ljudi vrućine mogu da izazovu i psihičke probleme, odnosno da se poveća stepen nervoze i osjećaj konstantnog pritiska iznutra. Nije rijetko da je ljeti smanjen prag tolerancije, koji je lako uočljiv i da nam se raspoloženje mijenja od tromosti do velike impulsivnosti – izjavio je jednom prilikom psihijatar prof. dr Milan Milić.

Kako je naveo, vrućina utiče na intelekt, emocije i ponašanje, a reakcije su različite i individualne.

– Većina ljudi obično reaguje pojačanom nervozom, smanjenom tolerancijom na frustraciju, odnosno preosetljivošću na spoljne nadražaje, brže reagujemo i razdražljivi smo zato što nas troše pojačani zahtjevi na adaptaciju na visoke temperature – rekao je dr Milić i dodao:

– A kada noću ne možemo da spavamo zbog vrućine, stvara se dodatno opterećenje. Našem mozgu je potrebno da se tokom noći resetuje, poništi sve tenzije koje su bile tokom dana, i pripremi se za novi dan. Ukoliko do odmora ne dođe, postajemo dodatno opterećeni – objasnio je prof. dr Milić.

Visoke temperature generalno utiču na nesanicu, smanjenu volju, zamor, iscrpljenost te motivaciju u smislu da nam teže padaju obaveze na poslu i da nam treba više energije da se pokrenemo.